Malina je veoma interesatna i privredno značajna voćna vrsta za gajanje u mnogim krajevima naše zemlje. Dobijanje zrelih, sočnih malina koje vam eksplodiraju u ustima može zvučati kao dovoljan razlog da ih uzgajate. Ali razmisli ponovo. Maline su mnogo više od samo ukusnih bobica, prepuni su hranljivim materijama. Bogate su vlaknima, sadrže vitamin A, folat, antioksidante i brojne minerale, njihov sok sadrži vitamin C. Osim toga, te ponekad dosadne male semenke sadrže vitamin E. A, ako imate komadić maline, možete napraviti beskrajne dezerte.
Poreklo malina
Idaeobatus Focke iliti malina, pripada grupi jagodistih voćaka ili sitno jagodičastih voćaka.
Ime idaeus potiče od imena planine Ida na Kritu. Postoji grčki mit prema kojem je Zevsu malina spasila život kad je bio dete jer ga je njegova majka sakrila iza žbunja maline zbog toga što ga je tadašnji vrhovni bog Kron, njegov otac, hteo da ubije. Rimljani su proširili gajenje malina po Evropi. U srednjem veku se malina počinje koristiti u medicinske svrhe i kao boja, a samo bogati ljudi su je mogli koristiti. U Severnoj Americi pre nego što su Evropljani došli, Indijanci su odavno koristili maline. Sredinom 18. veka širi se gajenje malina, jer nisu samo bogati mogli kupiti sadnice.
Gajenje malina ima dosta prednosti. Pored toga što je proizvodnja veoma sigurna, jer se kvalitetni sveži i smrznuti plodovi lako mogu unovčiti, ona rodi odmah posle sadnje, a punu rodnost dostiže u trećoj godini. Rodi jednom ili više puta godišnje. Živi u proseku 8-14 godina, a može dostići starost i do 20 godina. Raste u obliku žbuna visine i do 3,5 m.
Sama malina se prilagođava različitim klimatskim i zemljišnim uslovima, pa se može gajiti i na nadmorskoj visini do 1000m. Ova područija imaju dosta padavina i relativnu vlažnost vazduha. Dosta je otporna prema niskim temperaturama.
Pored prednosti, gajenje malina ima i svoje nedostatke. Najveći nedostacu jesu to da je za njeno gajenje potrebno je mnogo ručnog rada, osobito za berbu kao i osetljivost samog ploda.
Vrste malina
Postoje preko 200 sorti malina. Jedna od glavnih podela maline jeste na jednorodne i dvorodne sorte. Jednorodne maline imaju određeni period zrenja plodova koji se kreće između 20 i 30 dana tokom godine. Dvorodne sa druge strane imaju znatno duži period dozrevanja plodova i branja, tako da se stiče utisak da se mogu brati tokom cele sezone. U stvari imaju prolećnu i jesenju sezonu dozrevanja.
Jednorodne
Vilamet (Willamette) – Malina Vilamet je vodeća sorta maline u SAD i Kanadi. Ova malina je američkog porekla, nastala je u Oregonu ukrštanjem maline Njuburg i Lojd Džordž. Pripada grupi ranih sorti malina jer već počinje da zri u junu. Trnovita je al nekada može biti i bez trnja.Zahvaljujući dobrim karakteristikama je veoma cenjena kod proizvođača.
Plod je srednje krupan, zaobljeno kupast, tamno crvene boje, aromatičan i ukusan. Plodovi su veoma pogodni za zamrzavanje i svežu upotrebu. Daje prinos od 8t/ha. Toleranta je prema najštetnijim virusima, a dosta je osetljiva prema sušenju izdanaka maline koje prouzrokuju Didymella applanata.
Miker (Meeker) – Ova sorta maline vodi poreklo iz Sjedinjenih Američkih Država gde je 1967. godine razvijena od strane Univerziteta države Vašington. U Srbiji je uzgajanje Mikera počelo 1994. godine i ubrzo steklo veliku popularnost među poljoprivrednim proizvođačima. Dobijena je ukrštanjem sorti Willamette i Cuthbert. Plod je srdnje kurpan, intezivno obojen, čvrst i krupan. Pogodan je ya yamryavanje i preradu. Može da se bere i mehanizovano. Žbun je bujan i rodan.
Prelud (Prelud) – Ovo je sorta maline naranijeg vremena zrenja. Dobro podnosi niske temperature. Plodovi su srednje veličine u proseku i okruglastog su oblika. Nakon branja solidno podnose transport. Veoma je otporna na trulež korena koji izaziva phytophthora fragariae. Umeren jesenji rod je dovoljan da obezbedi i jesenju berbu.
Gradina – spada u sorte maline razvijene kod nas, konkretno u Čačku tokom prve polovine sedamdesetih godina. Prosečna težina plodova je oko 4 grama, te se oni računaju kao krupniji. Vreme dozrevanja je oko tri nedelje, a same maline dobro podnose transport nakon branja. Danas se može naći samo sporadično na terenu.
Podgorina – stvorena je u institutu za voćarstvo u Čačku hibridizacijom 1982. godine. Plodovi su veoma krupni, dobrog ukusa i prijatne arome. Karakteristična je šupljina unutar plodava. Dosta se gajila u okolini Valjeva, sada je sporadično zastupljena. Izdanci podgorine su srednje bujni. Lišće je perasto. Žbun stvara umeren broj izdanaka. Bolje rađa u zasadima u kojima su zastupljene i druge ekonomski značajne sorte. Rađa obilno, jednom u godini.
Tulamin (Tulamin) – relativno novija sorta malina sa veoma dugim vremenom dozrevanja. Selekcionisana je u Kanadi. Rađa krupne, čvrste, sjajne plodove izuzetnog kvaliteta. Otporna je na biljne vaši, vektore mozaik virusa. Srednje do slabo otporna na niske temperature. Prednost je što imate maline za ponuditi kupcima u svakom trenutku.
Oktavija (Octavia) – Ovo je sorta maline vrlo kasnog vremena zrenja koja popunjava raspon između letnje i jesenje sezone. Izdanci su uspravni i oblino rađaju. Plodovi su krupni, dobrog ukusa i arome. Plodovi dobro podnose skladištenje. Otporna je na lisne vaši vektore mozaik virusa. Malo je osetljivija na neke od bolesti koje napadaju malinjake (virus žbunaste patuljavosti maline i trulež korena maline).
Dvorodne
Zbog niže cene ulaganja, kao i niže cene održavanja u toku godine u odnosu na jednogodišnje sorte malina, kao i povećanog interesovanja hladnjača za otkup ove maline, raste interes kod proizvođača tako da su površine u Srbiji sve veće pod ovim sortama.
Polka – Dvorodna sorta maline nastala u Poljskoj. Osnovna karakteristika Polke je da se njeni plodovi ubiraju krajem leta i početkom jeseni. Osim perioda u kome se beru plodovi, Polka se izdvaja od drugih sorti maline i po načinu sadnje i obrade. Plodovi imaju crvenu boju i srednju težinu u proseku, traženi su od kupaca za upotrebu u svežem stanju. Ima dosta dobre prinose, ali treba biti oprezan prema informacijama koje navode određeni rasadničari. Plodovi u toku jeseni dozrevaju sve do pojave mrazeva koji uništi cvetove.
Polana (Polana) – Veoma popularna Poljska sorta. Nastala je 1991. godine ukrštanjem Heritidž i Zeva jesenja. Formira veliki broj bujnih izdanaka. Pogodna je za potrošnju u svežem stanju i za različite vidove prerade. Veličina je prosečno srednje do krupna, a boja je tamnije crvena i relativno su čvrsti. Osetljiva je na tručež korena.
Heritidž (Heritage) – Ovo je jos jedna u nizu dvorodnih sorta malina. Sazreva veoma kasno. Prvi rod početkom jula, a drugi početkom septembra. Plod je srednje krupan, kupast, crvene boje i veoma atraktivan. Na tržištu su traženi jer imaju veću količinu šećera i samim tim su dosta slatke. Pored dobrog ukusa imaju i prijatnu aromu. Stvorena je u SAD. Selekcionisana je 1960. godine, a u proizvodnji je uvedena 1969. godine.
Džoan skvajer (Dzoan Skvajer) – Plodovi su krupni, čvrsti, kompaktni i duge trajnosti. Pokožica je srednje čvrsta i osrednje crvena. Izdanci su bez trnja, ali im je tokom perioda dozrevanja potrebna potpora da se ne savijaju previše.
Fertodi (Fertodi zamatos) – Fertodi Zamatos je mađarska sorta maline, bujna i jaka, veoma prinosna, srednje krupnih plodova, prijatnog ukusa koji su veoma traženi za zamrzavanje.
Krupna dvorodna – malina koja je selekcionisana u Čačku. Ranije vreme cvetanja je čini osetljivom prema poznim prolećnim mrazevima. Težina plodova je veoma krupna sa prosečnom masom od 4,5 grama. Transport nakon berbe dobro podnosi.
Nadamo se da vam je ovaj post pružio adekvatne informacije kada su sorte malina u pitanju. Pored ovih, postoje i mnogo druge sorte malina koje se polako odomaćuju kod nas.
Zanimljive recepte za dezerte od džema od malina možete pronaći na odeljak recepti.